Za koga mi ovo radimo (2017)

Koji god front otvorimo, gdje god oćeš ić zapravo do kraja, ne možeš. Zapravo, povinuj se pravilima. Nemoj glumit komunistu, ne moš glumit komunistu, kad nisi komunista jer te neko plaća da budeš komunist, da ga glumiš. Pa jebote ko nas shvaća ozbiljno...  

Ti imaš onu ulicu, u Zagrebu, nešto što se zove Radnička cesta, jel znaš? A to su same korporativne zgrade, al to je to, ti ljudi sjede u korporacijama, i tu sad njima dođeš i kažeš, al znate vi ste zapravo proleteri, on misli pričaj, pričaj, mene to ne zanima. O čem ti pričaš, za kog ti to pričaš? Uopće ne želim slušat te tvoje gluposti, odi tamo, vrati se u 20.stoljeće, razgovaraj sa svojim drugovima, ili s kim god, pa ti si glupan, komunjara, budaletina, nas to ne zanima. Mene zanima dobra zajebancija, zanima da imamo to, to, to i to. Nas zanima da ostvarimo te svoje želje, da idemo u Dubai, ako bog da, Kuća, auto… Dubai… I onda kužiš, jebote, sad ti njima dođi i pričaj, ali vi morate zapravo nešto… Ne, oni to ne žele… To se zvalo i zove Radnička cesta, danas bi se trebalo zvat Korporativna cesta, dosta… Oni ne žele, oni svi sjede svaki u svom uredu, oni ne žele da ih povežeš… Kad oni to požele, oni će to nekako i izrazit, ko i ovi gladni, oni moraju do tog doć. Neće… ko sam ja da njima propovijedam, znate to i to…  Meni je baš bilo, gledaš prozore tih zgrada i misliš, di oni žele slušat predstave? (…) ne, oni žele zabavu, oni ne žele… Brecht je imo tijelo s kojim je on komunicirao, koje je izgledalo kao tijelo koje je tad imalo 18% glasova i možda će na sljedećim izborima imat 35% i bit će na vlasti. Aha, njih educira, to je imalo smisla. A šta ćemo mi, educirat ljude koji misle da je to glupost? Kojima je ono, vrh politike da kažu ja sam apolitičan i… (*Što, naravno, je voda na mlin liberalnim ideologijama, ne nacionalnim, liberalnim. Mislim, nacionalnim…) Ono, šta ćeš ti s njima… I sad se ti čudiš i zgražaš, kakav je glup taj narod, koji zapravo jebote, čekaj kakvo je to silovanje da ja njima govorim što oni trebaju… Mislim, šta… ajd da sam toleran… Ali šta ću ja njima, ako oni sami nemaju to… Nećemo mi… Ali to mi, to me jebe. To, ta misija, u kojoj ti hoćeš bit… Prosvjetitelj neki… Ali čega? Znaš ono… Mislim to je ispravno, ali… (…) Kako, kako da ti napraviš, čak ni gestu ne možeš kako treba, ona koja je jasna… Koji god front otvorimo, gdje god oćeš ić zapravo do kraja, ne možeš. Zapravo, povinuj se pravilima. Nemoj glumit komunistu, ne moš glumit komunistu, kad nisi komunista jer te neko plaća da budeš komunist, da ga glumiš. Pa jebote ko nas shvaća ozbiljno…