EDO Radim tu već 7 godina. Kaj ja znam… valjda imam sreće… Pretpostavljam da mi fali neš u karakteru ili neki kurac. — Sjećam se prvog dana… nakon deset minuta reko sam si – nema šansone, jebeš ovo jebeno sranje, znači, na prvoj pauzi za kavu idem. — Ostao sam do gableca i tamo sam se upoznao s nekim dečkima iz Dubrave i zapričao se, ono neka zajebencija i eto prođe dan, ajde, dođeš sutra i prođe mjesec, dva, tri, sedam godina, a ni ne okreneš se… i već si penziju zaradio.
EDO
Radnik u pogonu koji proizvodi elektronske komponente. 30. godina. Njegov problem je to kaj nema nikakav problem... nema niš sjebanog u njegovom životu... Niš zakaj bi bio nesretan... On bi fakat trebo bi zadovoljan.
