KOLT 15 GAP (1970) (35 mm)

Uf, sve bi ovo ofarbo u crveno. I zidove, i kuće, i krovove, i drveće, i bandere, i fabrike, i ljude, i odela, i konje, i drumove… Sve bi u crveno ofarbo. Čak i ženama bi ofarbo trepavice. Crvenom bojom, a ne bojom truleži, kako one to stavljaju za nas. Što se nama muškarcima prosto gadi kad ih pogledamo. Da stranci kad dođu iz inostranstva vide da su došli u jednu crvenu, radničku državu.

Dokumentarno-igrani film COLT 15 GAP (1971.) višestruko je nagrađivan film, uvršten je u deset najboljih filmova festivala u Oberhausenu u povodu pedesete obljetnice tog festivala. Film je prikazan na Londonskom filmskom festivalu 1972. godine kao iznimno djelo. Ovaj izbor od osam filmova sa 17. festivala u Oberhausenu uključuje neke od najboljih od 125 filmova prikazanih 1971., od kojih su neki otvoreno politički sadržajni. Jedan od velikih uspjeha bila je složena i živahna analiza marksizma danas u Jugoslaviji, “COLT 15 GAP”. (Katalog 15. FESTIVALA LONDONSKOG FILMA 1971.). Američki povjesničar filma Eric Barnouw uvrstio je film COLT 15 GAP u povijest svjetskog dokumentarnog filma. Humor u filmu COLT 15 GAP uspoređuje Barnoua s nadrealističkim humorom Grucha Marxa.
Film je proročanstvo o sudbini radničke klase u tzv socijalističkim zemljama. Umjesto da se nađu u komunističkom društvu, kako su obećali službeni ideolozi, radnici će se naći na ulici kao lumpen proletarijat. Posebno je zanimljivo da radnici intervjuirani u filmu ne znaju tko je Marx, misle da je Marx “ruski čovjek”, te da ih marksizam ne zanima. Danas je poznato da je marksizam lažna ideologija (tzv. Rani Marx kompilacija je takozvanog utopijskog socijalizma, a takozvani kasni Marx nema elementarne uvjete da bi se danas mogao smatrati znanstvenom teorijom).
Glavni lik je kombinacija Don Quijotea i punka, pet godina prije pojave PUNK -a. Zanimljivo je da su neki strani kritičari ustanovili da je glavni lik kafkijanski lik u kafkijanskom društvu.
U svim filmskim tvrtkama “socijalističke Jugoslavije” veliki broj filmskih radnika radio je za tajne službe (OZNE, UDBE, DB, KOS,) i kao “moralno politički” provjereno osoblje bilo je zaduženo za kontrolu proizvodnje i ukazivanje na autore koji su “Uznemiravanje javnosti.” Takvi ljudi su Jovanovića prijavili republičkom i saveznom tužiteljstvu, jer su na njihov zahtjev film pogledali na internoj projekciji, prije nego što je pušten u javnost. Javni tužitelji podigli su Jovanovića optužnicu prije nego što su pogledali film. Na pitanje Jovanovića – kako je moguće napisati optužnicu za koju je potrebno nekoliko godina zatvora – savezni javni tužitelj rekao je “da su ih drugovi obavijestili kakav je film”.


Č – čovjek
N – nepoznati (pa svaki novi sugovornik obilježen s brojem: N2, N3…)
 
Glas: (prizori stisnute pesnice, kamerica naglo zoomira iz širokog kadra na pesnicu, ponavlja se nekoliko puta, a umetnut i naslov filma) Ženama fali što i ljudima, to je marksistička koncepcija u glavi, koju kada bi prihvatile i muško i žensko, nestalo bi svih anomalija u ljudskom društvu (žena se skida, čovjek ju gleda), koje koče i unazađuju razvitak i slogu među narodima, dobar život (čovjek i žena u predigri, skidaju odjeću i valjaju se po krevetu, seks), radost i (…). Imao sam malo nesreće i u žena, tako da sam verovatno za ovih 15 godina brljo oko 12 do 13 hiljada slobodnih devojaka, naime raspuštenice, (i dalje prizor seksa), i udovica, koje su me sve odbile, govoreći mi „Marš, đubre jedno, svinjo, barabo“, (rez na prizore ženskog tijela) koje su me verovatno kada bi pljunule odjednom (prizori golih žena i ženskog tijela) sve na mene, ovih 12-13 hiljada da bi me zatrpale, da sam ko najveći čikaški soliter (?). (prizor čovjeka kako stoji)
Čovjek (govori pred gomilom, strastveno im objašnjava): Da bi se socijalizam izgradio potrebni su socijalisti. A da bi se socijalisti dobili potrebno je da mi se dozvoli skupštinskim, skupštinskom odlukom hiljadu devojaka (zoom na čovjekovo lice) od 20 do 25 godina u hotelu Jugoslaviji. (rez na prizore žena i ljubljenja) Što znači za pet godina bi bilo 5 hiljada socijalista. (rez na čovjek vježba na nekoj poljani prekrivenoj snijegom, golih prsa) Jer socijalizma bez socijalista nema. I čim se rodi, naime, i čim napuni 5 godina, date mu Marxov Kapital (rez na prizore gole žene), i evo nam socijalizma, došli bi do socijalizacije društva. (Rez na sliku na kojoj piše: umetnost mora biti nad ideologijom. Rez na čovjek pokazuje na zgradu) Ovaj hotel Jugoslaviju treba da hitno pretvorimo u marksistički institut (zoom na njegov prst koji pokazuje zgradu), prvi u svijetu za pravljenje socijalista. (Stoji pred hotelom s pesnicom podignutom). Mislim ako bi se našo na nekoj od planeta van ove, a kad bi imo jedan toliko broj socijalista, dao bi ultimatum sa vasione (zoom na pesnicu) da se pokoru svi socijalizmu i marksizmu, inače bi sve uništio. (rez na zgradu, kamera se spušta na čovjeka, ptičja perspektiva)
Čovjek (stoji s rukama na bokovima, u nekakvom praznom bazenu?, kamera u cijelom prizoru lutajuća, nestabilna, stalno zoomira i odzoomirava): Ja, Čebić Stanoje, marksistički fanatik, metalostrugar evropskog ranga. Od imovine imam na glavi beretku (skida ju i baca na pod, zoom na kapu) brodvejskih proletera, na leđima bluzu engleske licence (skida ju, baca na pod, zoom na bluzu), džemper njemačke licence (skida ga), košulju jugoslovensku (skida ju, kamera zoomira i odzoomira stalno, dojam nestabilne lutajuće kamere), potkošulju jugoslovensku (skida ju, baca na pod, zoom na nju), pantalone belgijske licence (počinje skidati, ali staje sa skidanjem), gaće jugoslovenske (otkopčava hlače i pokazuje bijele gaće), čarape jugoslovenske, cokule artiljerijskog značaja (pokazuje ih, zoom na njih). To je alles kapital. Socijalizam. (podiže pesnicu. U sljedećoj sceni je u nekoj prostoriji, u njoj su pločice i neko trošno ogledalo, izgleda kao napuštena kupaonica) Uf, sve bi ovo ofarbo u crveno. I zidove, i kuće, i krovove, i drveće, i bandere, i fabrike, i ljude, i odela, i konje, i drumove… Sve bi u crveno ofarbo. Čak i ženama bi ofarbo trepavice. Crvenom bojom, a ne bojom truleži, kako one to stavljaju za nas. Što se nama muškarcima prosto gadi kad ih pogledamo. Da stranci kad dođu iz inostranstva vide da su došli u jednu crvenu, radničku državu.
(u sljedećoj sceni autostopira, kamera prvo pokazuje njegov podignut palac, a onda odzoomira i pokazuje njega cijelog na cesti, auti prolaze)
Čovjek: Živjeli najveći đinovi (?) rada evropskih i svetskih drumova, (ponovno zoom na palac) a to su šoferi, najveći humanisti. Tri put hvala! Merci beaucoup! Danke schon, grazia, thank you very much, merci beaucoup! (leži na cesti raširenih ruku, jedan dlan podignut gore) Hvala! (zoom na njegov podignuti dlan, auto koči, skoro ga pogazi, on se ustaje i ulazi u auto i sjeda, unutra su još 3 osobe) Bitte schon, (…) Yugoslav, autostop Belgrad nach Munchen.(kamera luta, nesigurna, ispresijeca ju prizor naslova filma) Keine Arbeit, keine Geld. (rez na njegovo lice, sjedi na stražnjem sjedalu auta) Ja sam metalostrugar evropskog ranga, marksista, Lenjinov emisar, izaslanik, koji pored toga što tražim poso, ujedno vršim misiju marksiste u preduzeću di dođem. Gde god dođem. (kamera se usmjerava na aute koji prolaze, kako koji prođe, kamera zoomira na njega) U roku 20 godina, naime u tom roku od 25 godina, (rez na čovjekovo lice) nije šteta ni na odmet da se jedan ovaki rodi, koji će da prkosi državi. (rez na promet) A državi prkosim samo zato i zbog toga, što sam kroz 150 fabrika video, u Jugoslaviji, (rez na čovjeka) da onaj koji najviše radi, najmanje prima.(rez na ulicu kroz koju prolaze i promet, kamera zoomira i odzoomirava) I kad to sve vidim ja, ja ne mogu i neću (prizori grada kroz prozor auta), i nemam tri čiste, niti iz principa oću, da radim, ni u snu, jer savaspitavam u školi vojnoj (…) broj dva, da ne radim za eksploatatore, pa bilo oni odakle došli i u kojoj se sredini našli. Prema tome, kao marksista, koji se bori protiv eksploatacije, taman posla još i da radi, onda bi bio suučesnik eksploatatora (auto prolazi kroz tunel).
(Rez na svinju u svinjcu, sljedeći prizor očito se odigrava u čovjekovoj rodnoj kući).
Čovjek: Jel znaš čale kad smo ovdje spavali od 41. do 45. godine? Ovde su bile krave, a s onu stranu smo mi spavali. (kamera pokazuje trošna kuća, svinjac). Znači, da po polovini smo delili mi i krave. (Kamera dolazi do čovjeka koji stoji, drugi čovjek, stariji seljak, četka neku životinju. Rez na kuću izvana. Rez na čovjeka opet.). Odavde sam i ja otišo 46. godine (prizori kuće na selu, ponovno štala, kamera se usredotočila na čovjekovo lice), baš iz ove štale, na zanat, se sećaš kad sam otišo po odobrenju Ministarstva narodne odbrane? U vojno-industrijsku školu.
Njegov otac: Da…
Čovjek: Jel znadeš, jel se sjećaš kad, u onom ćošku, kad si mi tutnio glavu u zid što sam bio pošo kao dete u partizane? Se sećaš?
Otac (prestaje četkati životinju, kamera mu se približava, bliski plan): Nije imo još 15 godina. A jedan mi sin ošo bio ranije, u partizane. Zato… Al moralo se… Ovo je sve bilo (…), pa traže djeca da bi nešto zaradio, neđe uvatio, al vidi on je ispao, pa nikad ništa nije zaradio. I šta će…
(Rez na drugi prizor: izmjenjuje se slika lika nekog čovjeka i prizori ulica, kamera opet zoomira i odzoomirava)
Čovjek: Došavši sa sela verovatno kao jedan dvonogi ovan, koji nije ništa znao, čak jedva i da se potpiše (rez na sliku zastave na vjetru, pa nakon toga vojnici), tu sam doživljavo svoje prvo krštenje, svoje prvo upoznavanje sa civilizacijom. (prizori radova, miješalica za beton) Tu su mi ulivali toliko u glavu, kao da su mi levkom sipali, tako da se to sve primalo (prizori radova, mladići golih prsa lopataju, rade) i ostalo u mojoj glavi i lepilo kao muve za flaster, marksizam, socijalizam. Teoretski. Pa smatram, kad to sve saberem, kao da su mi stavili u glavu čitavo komunističko društvo. (Opet miješalica za beton, pa povorka ljudi golih prsa, nešto nose) Tako sam na izučavanju zanata 3 godine trovan, ulivali u glavu, onda posle 3 godine u JNA, zatim 2 godine sam ja ulivo drugome u JNA, (prizori radova na nekoj pruzi, željeznica) a onda posle godinu dana bio omladinski rukovodioc (zvukovi kočenja auta, slika radova, koju prekida slika automobilske nesreće. Prevrnuti auto, hrpica ljudi stoji okolo, a čovjek pokazuje na prevrnuti auto.) Vidite ovako prolaze oni koji nemaju marksizam u glavi. (rez na radove) I tu sam tumačio pravilno opet liniju marksizma, partije i vlade, iako sam bio dobar radnik, dobar majstor, (prizor radnika kako se zabavljaju, plešu) video sam da ne vredi biti dobar, i video sam u čemu je stvar (prizori lica mladih ljudi, sretni, zatim povorka mladih kako ponosno marširaju sa zastavama)) i šta se konačno želi učiniti s jednim poštenim čovekom. Kad sve imam u vidu, svaki dan skoro razmišljam da tužim državu za diskriminaciju, (rez na prizor pruge, prolazi vlak) u odnosu vaspitanje i praksa kasnije u proizvodnji. (prizor vlaka i dolaska vlaka na stanicu, čovjek trči i penje se na vlak koji je u pokretu, ulazi unutra, zatvara vrata, prolazi kroz hodnike. Izmjenjuju se prizori u kojima kamera prati čovjeka kako hoda po vlaku i prizori vlaka kako prolazi kamera izvana. Sljedeća scena, čovjek na stepenica od vlaka). Marksizam je lenjinizam epohe imperijalizma i proleterske revolucije (iza njega prolazi vlak). Radnička klasa, sveta, zajedno sa Marxom, je proterala Boga iz ljudskog društva i na taj način postala grobar kapitalizma. Što znači marksizam je jebač kapitalizma. (Čovjek prolazi kroz prolaze vlaka i traži kupe. Ulazi u jedan i penje se i legne na policu za prtljagu.) Ja sam marksistički fanatik. Što znači preterano zagrejan za nešto ili u nešto. (Rez na vlak koji prolazi tračnicama. Čovjek hoda po tračnicama i penje se na vlak.) Ali ne želim, naime, (rez na pogled kroz prozor vlaka, kamera poslije dolazi do čovjeka) ne žalim biti i dalje to, jer mi je to ponos i slava, pa makar me taj fanatizam koštao i života. (govori to u prolazu vlaka) Ja sam slepi izvršitelj marksizma i to mi je čast kao metalskog jugoslovenskog radnika. (zoom na lice pa na usta pa na pesnicu, prizori tračnica)
(rez na prizori grada, prvo zoom na svjetleću reklamu – zvijezda -, čovjek šeće, vesela glazba u pozadini, kamera prati čovjeka s leđa, kamera vrluda; čovjek ulazi u čekaonicu)
Čovjek: Kao nezaposlen 4 godine, to slobodno vreme koristim ovde na železničkoj stanici, na autobuskoj, malo se ogrejem, ujedno pratim kretanje, ako neko poleti za nečiji džep, da bi ga sprečio, da bi ga zgrabio, i tako dalje. (U čekaonici punoj ljudi, ljudi očito čekaju vlak, različito obućeni.) Jer video sam u 150 fabrika ljude koji rade, crnače da bi živeli i te ljude neko mora da štiti (ljudi hodaju, čekaju na peronima s prtljagom, kamera vrluda oko njih, čovjek hoda oko njih), tako da sam se u tome odazvo, na apel saveznog sekretara iz 67. godine, uključio se u borbu protiv društvenog zla, izvršio građansku dužnost, po zakonu, i plus, spontano pomogo vlastima. (rez na čovjeka koji sada govori izravno u kameru) Međutim, u ovome svemu imam ogromnu smetnju zato što mi to pričinjava milicija. (Rez na neku osobu koja viri iz vlaka koji kreće. Čovjek opet u prolazu vlaka, pa u kantini. Sjedi za stolom i jede.) Sada izvršavam Kolt 15 GAP, znači kupi otpatke, liže tanjire 15 godina, aktivno i pasivno, to znači na 5 stranih jezika. (prizori kantine) Ovo činim zbog toga jer sam 4 i po godine, naime 5 godina bez posla. Pokušo sam (…) da nosim, pa mi ne daju, ugalj da izbacim, ne mogu, u kriminal ne mogu, zato što mi je u glavi prisutan Marx (slika Marxa. Kako ide koje ime, ide njegova slika), Lenjin, Engels, Tito i Che Guevara.
(Rez na kamera prati čovjeka kako hoda i preskače nešto, prati ga većinom s leđa. Ulazi u neku prostoriju bijelih praznih zidova.)
Čovjek: U toku 25 godina nisam imao 95% te da spavam (?), tako kad sam radio i kad nisam radio isto mi se vatalo, nego sam morao prvi vršenju 180 probnih radova u 150 fabrika Jugoslavije i 9 država Evrope, da spavam u železničkim stanicama, po vagonima, po parkovima i klupama ilegalno, ubacujući se po par noći po barakama radničkim, po liftovima, u telefonskoj govornici, na otiraču za noge, u podrumima i wc-ima. (čovjek hoda po barakama radnički,, ljudi spavaju na trošnim krevetima, kako kamera i svjetlo dođu do njih, tako se oni meškolje u snu; čovjek hoda i traži mjesto za sebe). Predlažem svim državnim organima da me briše iz spiska za lične karte, za prijavu boravka i za sve drugo što je moja dokazana svest prevazišla jer stidim se kad čujem za dokumenta, mogu da živim i bez države i bez policije i bez sudova, zatvora, i bez vojske, za mene je sve odumrlo. (Čovjek nalazi prazan krevet, skida odjeću, kamera odlazi do čovjeka u krevetu do, on se meškolji, a čovjek liježe u prazan krevet.)
 
(rez na: čovjek stoji na ulici, mrak, upaljena ulična svjetla, pokazuje na zgradu iza sebe koja se u mraku ne vidi)
Čovjek (na ulici, mrak, srednji plan): A da bi bio predsjednik republike, ukinio bi i ovu skupštinu, ukinio bi federaciju, ukinio bi republiku,  ostavio bi državu na nivou opštine, a u svakom gradu bi izgradio po jedna vešala na periferiji, po jedna vešala na periferiji, tako ako neko ukrade, ide na vešala. I izgradio bi plus jednu govornicu slobodnu da može 20 miliona Jugoslavena da kaže sve ono što misli jer svakako više znade 20 miliona negoli 200 političara. I onda ne bi trebala stabilizacija društva. Ostavio bi policiju na nivou opštine, prepolovio bi vojsku, a opštinski budžeti svih opština, naime iz svoga budžeta, bi slali po jedan deo generalštabu, koji će i dalje da funkcioniše i da štiti državu od stranaca. (kamera se približava, krupni plan) Kada bi to sve učinio, ukinuvši federaciju i republiku, znači da bi i sebe ukinuo na kraju.
(  ulica, kamera prati čovjeka s leđa, kamera vrluda. On zaustavi nekog nepoznatog.)
Čovjek: Ja sam Čebić…
Nepoznati: reci…
(Kamera kruži oko njih dok razgovaraju. Zoomirava i odzoomirava  njihova lica dok razgovaraju, većinom na lica nepoznatog. )
Č: Jel dugo radite ovde?
N: 10 godina…
?: Direktno ga pitaj.
Č: Šta ste po zanimanju?
N: Nekvalifikovani radnik, metalostrugar.
Č: A dobro, a da li ima posla tu za mene, ja sam metalostrugar…
N: Pa sad, ja tu ne znam da li ima posla… Treba da se obratite tamo na specijalnu službu…
Č: A jeste vi čuli za Marxa?
N: Marx i Engels? Da.
Č: A jel mislite vi da se… Jel mislite vi da se može izgraditi, na primer, bez znanja Marxovih socijalizam?
N: Pa sad, ne bi mogao da vam kažem…
Č: Znači, ne poznajete dovoljno Marxa?
N: Pa ne baš potpuno, ali…
Č: Ali ste samo čuli?
N: Čuli smo.
(Rez na naslov filma, pa na čovjekovo lice, kamera vrluda.)
Č: Jeste voljni da mi date odgovor na par reči?
(Razgovor s drugim nepoznatim čovjekom.)
N2: Vrlo rado, ali sada moram da žurim, čeka me čovek sa kolima.
Č: Aha. Da li ste čuli vi za Marxa?
N2: Da.
?: Ko je on?
N2: Nemojte da me (…), jesam reko da me čekaju kola… molim vas.
(Rez na novi neznanac, kamera vrluda oko njih. )
Č: Ko je na primer, Marx? Bi mogo da mi objasniš, ako ste već, ako si već čuo… Ja sam isto metalac, radnik, znaš…
N3: Ja se izvinjavam, ne mogu sad da, žurim se, treba da idem kuć…
Č: Dobro onda, prijatno.
(N3 odlazi, kamera ga prati s leđa. Pa vrluda uokolo po gomili ljudi. Približuje se čovjeku koji priča s novim neznancem, kruži oko njih. N4 ima kaput na glavi i kaput na sebi.)
Č: Jeste vi metalski radnik ovde?
N4: Jesam.
Č: Da li bi vi mogli da mi odgovorite kolko godina radite ovde?
N4: 20 godina.
Č: 20 godina?
N4: Da.
Č: A da li ste zadovoljni s vašom platom, na primer?
N4: Sada? Ne, ja sam rukovodioc, prema tome, nije bitno…
Č: Dobro, hvala…
?: Pitaj za Marxa. (kamera zoomira čovjekovo lice)
Č: Kaže da je rukovodioc.
(prilazi novom neznancu, N5 ima brkove i čačkalicu u ustima. Kamera nestabilna, vrluda oko njih, ali najviše usmjerena na lice N5.)
Č: Jel vi radite dugo ovde?
N5: 12 godina.
Č: 12 godina. Jeste zadovoljni sa platom vašom ovde?
N5: Ne bi voleo o tome…
Č: Pa dobro, slobodno, i ja sam metalac. A da li ste čuli za Marxa, na primer?
N5: Molim?
Č: Da li ste čuli za Marxa?
N5: Marxa?
Č: Jeste, i ja sam metalac kao i vi. Samo trenutno nezaposlen. Da li ste čuli za Marxa?
N5: (…) Nemojte mene…
Č: Slobodno recite, i ja sam radnik, samo trenutno nezaposlen. Jeste li čuli za Marxa na primer?
N5: Čuo sam, ali nemojte mene, ima drugih tu, nađite njih…
Č: Znači, ne smije da govori… (Čovjek se okreće i odlazi, kamera ga prati s leđa.)
?: Radnika treba nekog…
(Čovjek prilazi drugima. Ljudi prolaze kraj njega, ne staju da razgovaraju s njim.)
Č: Izvinite, braćo, molim vas, braćo jeste slobodni? Jeste vi voljni da mi odgovorite na par pitanja? Ako ste metalac?
N6: Molim vas… Nisam… (Čovjek se okreće drugom nepoznatom koji stoji kraj N6. N7 ima šal, kamera kruži oko njih)
Č: Hvala… Jeste vi metalac? Jeste li radnik u proizvodnji, to me interesuje?
N7: Da.
Č: Dal bi mogli da mi kažete par reči, na primer, i ja sam metalac, samo što sam nezaposlen. Da li ste čuli za Marxa, na primer?
N7: Jesam.
Č: Aha, a poznajete marksizam? A ko je na primer Marx, dal bi mogli da mi objasnite?
(Kamera N7 iza ramena, zoomira na ruku i prst kojim pokazuje na autobus.)
N7: Bojim se da ne zakasnim na autobus.
Č: Znači, žurite na autobus, ali dobro, to nije teško bar reć…
N7: Nije teško, ali moram…
Č: Dobro, hvala, živio, živio.
(N7 odlazi, kamera ga prati s leđa kako se približava autobusu. Obraća se nekom drugom, njihovi glasovi u offu dok kamera vrluda po gomili.)
Č: A jel dugo radite u fabrici ovde?
N8: 10 godina.
Č: 10 godina. A jeste li zadovoljni sa platom, kolika vam je plata?
(Kamera na N8 čovjeka. Niži čovjek s kapom na glavi.)
N8: Pa plata je… negde… osnovna, nisam kvalifikovan, 65 hiljada, 66…
Č: 66…. Jeste li zadovoljni sa tom platom?
N8: Pa… prezadovoljan sam.
Č: Pazi, i ja sam radnik…
N8: Ona je mala.
Č: … trenutno nezaposlen, ali i ja sam radnik. Isto znaš. Pa slobodno reci, ono što ti na srcu leži.  Na primer, čudo si za Marxa, jel? A šta misliš, ko je on, na primer?
(Kamera kruži oko njih.)
N8: Ne bi znao.
Č: Ne bi znao? Dobro, hvala, živ bio, prijatno.
N8: Ne bi znao, ja sam čovjek sa sela, ne znam ja to… (zoom na njegovo lice)
Č: U redu, u redu…
N8: U industriji radim 25 godina…
Č: 25 godina, i imate platu 60 hiljada?
N8: Pa imam… al imam učinak, imam tako neke druge dodatke…
Č: Kolko na primer, ukupno?
N8: Pa ono, 90 hiljada, 100 hiljada…
Č: Dobro, hvala, živeo…
N8: Đenja.
(N8 odlazi, kamera ga prati kako ide, i zatim se okreće i u gomili nalazi čovjeka kako se novom čovjeku obraća koji ima šešir na glavi, ali taj čovjek odlazi.)
Č: jel bi mogo da kažeš (…) slobodno reci, i ja sam metalac, samo nezaposlen.
Ostali viču uokolo: Njega, njega, njega!
(Čovjek se obraća novom nepoznatom. Krupni kadar na N9 lice.)
Č: Braćo, ja sam isto metalac, možda si i ti metalac? Da li bi mogao da mi kažeš jesi zadovoljan sa platom?
N9: Onako.
Č: Molim?
N9: Onako.
Č: Znači, srednje. A dobro, da li si čuo za Marxa?
N9: Jesam.
Č: A na primer, ko je Marx?
Netko viče: (…) Makedonac…
N9 (smije se): (…) Mislite, ceo…?
Č: Ma mislim, samo onako ukratko, ko je Marx i šta je on…?
N9: Ruski poznati, ovaj…ovaj, što se mi, po njem se isto tako mi držimo…
(Kamera vrluda uokolo, približava se nekoj ženi koja stoji pokraj automobila. Vrluda gomilom opet, prikazuje automobil kako odlazi.)
Č: Znači, hoćete da kažete da je Marx učitelj radničke klase?
N9: (…) svih naroda radničke klase…
Č: Znači, čitave radničke klase sveta…
(Obraća se nekom drugom. N10 ima karirani šal, drži cigaretu u ruci, kamera kruži oko njih.)
Č: Aha, a da li ste čuli za Marxa?
N10: Molim?
Č: Za Marxa da li ste čuli?
N10: Kako da ne.
Č: Ko je, ko je Marx?
N10: To ti je…(rez na naslov filma) to je… Kako da vam kažem… To je čovjek koji je…
Č: Stvorio naučni socijalizam…
N10: Stvorio socijalizam, da.
Č: Znači, otac radničke klase, koji je napiso Marxov Kapital, naime koji je napiso naučnu tezu koncepta za socijalizam? Dobro, hvala, živio.
(Prilazi drugome, mlađi čovjek. Kamera zoomira njegovo lice, pa vrluda uokolo.)
Č: Da li si čuo ti za Marxa?
N11: Čuo sam.
Č: A ko je Marx?
N11: Marx, kako da vam odgovorim na to… malo bezvezno pitanje…
Č: Marx je… jesi čuo za Marxa?
N11: Čuo sam… Marx i Engels.
Č: A ko je, na primer, Marx?
N11: Ruski čovek… koji je… naučnik, jedan veliki čovek, političar.
Č: Dobro, hvala…. A dobro, reci mi kolega, koliko imate platu? (Kamera prikazuje parkirani automobil)
N12: Ja imam 118 hiljada.
Č: 118 hiljada. Da li ste zadovoljni?
N12: Nisam…
?: Pa šta vi oćete, šta se tu pravite ludi? Šta se pravite ludi? Ovde nemate pravo na snimanje, znate kako to ide, trebate odobrenje… (Kamera vrluda, očito im je netko prišao i tjera ih, kamera u svom vrludanju uhvati natpis na zgradi: DMB)
(Rez na čovjek odlazi. Hoda ulicom, zoom na njegove noge, pa odzoomiranje, kamera se vrti oko njega, vrlo nestabilna, slika se čak na trenutke muti. U jednom trenutku jasno da čovjek preko ramena nosi pušku.)
Č: Hiljadu puta mi je došlo na pamet, u ovoj odiseji mojoj životnoj, da zgrabim šmajser, da se popnem na teradžije, na banderu, to mislim, kada bi rešio da umrem, i onda bi reko sve ono što je istina i što mi je na srcu i što me proganja 20 godina u mom poštenom, plemenitom i humanom životu jer kao marksista, ja sam u prvom redu humanista za čitav svet. (Ulazi u neku zgradu, prolazi kroz nekakve hodnike, ulazi u lift?) Pre jedno 6 godina bio sam u centru za socijalni rad u Valjevu, obrativši im se za jednu minimalnu pomoć (rez na credits: imena kamermana) zbog toga što sam bio nezaposlen (rez na credits: ton), a oni me poznavajući kao dugogodišnjeg radnika koji mijenja preduzeća, putuje i traži ono što mu pripada, po zakonu (scena u kojoj čovjek stoji s puškom i pravi se da puca, zoom na njegovo licce), odlučili su da me odvedu kod psihijatra. Verovatno su posumnjali u to da sam ja pametan, on je izvršio detaljni pregled i rekao službeniku iz Valjeva koji me doveo, da sam ja pametniji i od službenika i od psihijatra i od onoga ko je poslo (čovjek sjedi i to priča u nekoj prostoriji, kamera mu polako zoomira lice), i reko mi je reci mu neka ide u pičku materinu onaj ko te poslo.  Jer, kaži, da je pametni rekao pametnima da je pametni pametan. (rez na naslov filma) Tako da sam ja posle izašo sa pregleda, službenik je otišo u Valjevo i ja sam ostao kao pametan u Beogradu. Tražeći poso i dalje. (rez na credits, kraj filma)