ĐURO Kriza 80-tih godina je smišljena da traje taman dok se ne zaustave strojevi, a radnici, ko moj stari, odu u rat… Nacionalizam je pomogao republičkim i lokalnim elitama da kapital koji je pripadao svima nama zgrabe u svoje ruke… Tako je ta đubrad, nakon završetka rata, osigurala sebi povlaštene — ekonomske i političke — pozicije. Ono kaj je generacija naših djedova i očeva smatrala izborenim jednom zauvijek – pravo na rad i pravo na posao – počelo se sustavno rušit… Kaj Franza boli kurac kak se ljudima 90-ih ispiro mozak samo da prihvate svako sranje pa da čim prije uđemo u “pravi” kapitalizam i da imamo bolji život… Ono kaj bi bilo nezamislivo da neko sere u “razvijenom“ kapitalizmu, recimo u Beču, jel tak, Franz, to je tu kod nas Smogovaca na periferiji postalo skroz normalno. I onda te još i jebu da je to ono kaj smo mi braća Vragec sanjali godinama i desetljećima, ma još od “stoljeća sedmog“. Moj stari je očekivo puno više od takozvane demokracije. Puno više je debil očekivo kad je išo u rat. Ne samo više slobode govora… Puno više od Mekdonaldsa i kladionica na svakom uglu… A jedino kaj se fakat dogodilo u tranziciji je da je jedan, mali broj ljudi, 200 bogatih obitelji Franje Tuđmana, elita, postala enormno bogata, a svi ostali, kurac, samo su postali siromašniji nego prije.
Kriza 80-tih godina je smišljena da traje taman dok se ne zaustave strojevi, a radnici, ko moj stari, odu u rat…
Nacionalizam je pomogao republičkim i lokalnim elitama da kapital koji je pripadao svima nama zgrabe u svoje ruke... Tako je ta đubrad, nakon završetka rata, osigurala sebi povlaštene — ekonomske i političke — pozicije.
