EDO Svakave ti se misli počnu motat po glavi u tom jebenom lockdownu… pa još i taj potres… cijelo vrijeme se neki kurac trese… i onda, poslije, kad se vratiš na posao, jednostavno te uzme to, ne moš iščupat te misli… Gle, mene politika nikad nije zanimala… na taj način. Do sad. Nije me zanimala uopće. Jedino kaj je mene fakat zanimalo je nasilje. Uvijek, kužiš… fakat sam uživo… isprobo sam sve… fakat sam uživo u dobroj šori, radit pizdarije… ali, jebiga, s vremenom, sve me to manje ispunjavalo… trebalo mi je više… i, ne znam… osjećo sam se nekak nezadovoljno, frustriran sam bio, ko da neki kurac fali… nakuplilo se svega i svačeg i onda dođe još i taj jebeni lockdown… i tu sam puko, totalno. Baš sam totalno puko. Porazbijo sam pol stana, prebio starce… I onda sam zapravo shvatio da mi treba nekaj drugo, nešt više… Neko nasilje sa svrhom, neš idealistično… kuiš… Evo, recimo Đuro… on je uvijek bio buntovnik, on je politički osvješten, aktivist… A kužiš ja sam… mi smo došli do zaključka, da ak bi se organizirali, Đuro i ja, on sa svojim političkim aktivizmom, i ja sa svojom nasilnom crtom, da bi, možda, ne znam… političko nasilje mogli opet uvest u modu… spasit naša radna mjesta, za početak… a možda onda stvorit i bolje uvjete za rad… ne samo za nas, nego za sve…
Svakave ti se misli počnu motat po glavi u tom jebenom lockdownu…
Gle, mene politika nikad nije zanimala... na taj način. Do sad. Nije me zanimala uopće. Jedino kaj je mene fakat zanimalo je nasilje.
